Oslo-Norge

Pogled na Norvešku iz malo drugačijeg ugla

Norveška ekonomija predstavlja mešavinu elemenata kapitalizma i socijalizma. Zapravo oni imaju slobodno tržište, ali država je zadržala ključnu ulogu u bitnim sektorima (naftna industrija, proizvodnja struje, poljoprivreda i sl.). To je zemlja u koju morate doći i doživeti je, inače nećete na pravi način shvatiti brojke i informacije o njoj.

Norveška je bogata

Znala sam ovo i pre dolaska ovde, naravno. Ali nisam razumela koliko je to bogatstvo. Naftna industrija dominira i najveći deo profita se „čuva“ od strane Vlade. Tržišna vrednost naftnog fonda (Oljefond) trenutno iznosi oko 7.935.172.848.877 kruna.  Da, da. 🙂 Vrednost možete pratiti na sajtu https://www.nbim.no/no/ Ako se ima u vidu da zemlja ima oko 5 miliona stanovnika, to je oko 165.000 eur po glavi stanovnika. Pare iz fonda se globalno investiraju, od čega najveći procenat u Evropu i Severnu Ameriku. Vlada je investirala u preko 9.000 firmi u preko 77 zemalja. Ali Vlada ne investira pošto poto u sve firme nego se drže nekih načela kao što su prava dece, zaštita životne okoline, briga o klimatskim promenama, te investiraju samo u kompanije koje posluju u skladu sa tim postulatima. Možda je to malo i licemerno, oni kao proizvođači nafte ne investiraju u firme koje npr. proizvode ugalj (i to samo one kojima je to osnovna delatnost). Ali ko smo mi da sudimo.

Dakle, Norveška je jedna od najbogatijih zemalja u svetu, ima među najvišim DBP po glavi stanovnika, to je zemlja visokog standarda, visokih plata ali i visokih troškova.

Norge-Semsvannet-Asker
Norveska-Semsvannet
Norwey-Horten
Norveska-Horten

Norveška ima možda i najviše cena goriva u svetu

Iako su velika izvoznica nafte i gasa, cene goriva na pumpama su visoke. Trenutno cena litre dizela varira izmedju 14 i 15 kruna u zavisnosti od dela zemlje. Jedini spas za njih je vikend, kada cene znaju biti niže za jednu do dve krune. Tada se mogu videti redovi na većini pumpi. Zaista je čudan osećaj, kada god u toku dana prođete pored pumpe, možete videti drugu cenu goriva.

Cene putarina su visoke i stalno se kreću na više

Norveška vlada smatra da je opravdano da se uvedu putarine i na puteve koji to sada nemaju, kako bi se na taj način kroz povećano oporezivanje finansirala izgradnja novih. Cene putarina su visoke i kako bi se veliki broj ljudi odvratio od svakodnevne upotrebe privatnih vozila i privoleo da koristi javni saobraćaj. Krajem prošle godine u javnosti se pojavila rasprava o dodatnom povećanju ionako visokih putarina za vozila koja koriste fosilna goriva, kako bi se na taj način smanjilo zagađenje. Zaživela je i javna rasprava prema kojoj je neophodno da već od ove godine putarina za električna vozila bude bar 30% manja od one za redovna vozila, u cilju povećanja njihove upotrebe. Već sada Norveška ima preko 100.000 električnih automobila. Krajnji cilj je da do 2050. godine u upotrebi budu isključivo električni automobili, bicikli i javni prevoz.

Moram da napomenem da razvoj infrastrukture nije na pravi način pratio razvoj norveške privrede. Kao posledicu toga, na putevima možemo svakodnevno videti velike gužve i zakrčenja, naročito na prilazima Oslu i većim gradovima.

Norveška poljoprivreda je subvencionisana

Norsk-felt-Asker-Semsvannet
Norveske-oranice-u-blizini-Askera-1
Norsk-felt-Asker-Norge
Norveske-oranice-u-blizini-Askera-2

Tamo su farmeri praktično zaposleni i rade za državu. Proizvode po tačno određenim kvotama. Uvoz proizvoda je dopušten samo u slučaju kada ih nema u dovoljnoj količini u zemlji. Zato su cene malo više, ali i izbor malo uži.

Bogstad-gård-Oslo-Norge-Norway
Bogstad-gård-imanje
Morski-plodovi
Morski-svet

Kada uđete u market u nekoj od zemalja istočnog bloka, shvatite koliki je zapravo uticaj globalizacije, te tako na jednoj polici možete da vidite minimum 10 proizvođača mleka, jogurta, voćnog jogurta, vidite obavezno Milka čokolade, belgijske čokolade… i slično. Ali toga u Norveškoj nema. U marketu imate bukvalno dva mleka, masno i nemasno, isto tako je i sa jogurtom, pavlakom, sve su norveški proizvođači, sa tačno naznačenim poreklom, sa koje farme dolaze proizvodi. Kod Norvežana je jako izražen ekonomski patriotizam. To se može videti na svakom koraku. Videćete norveške jagode (norske jordbær) pet puta skuplje od uvoznih španskih i videćete Norvežane koji ih dostojanstveno uzimaju, bez da pomisle da kupe jeftinije. Te španske su za nas, dođoše. 😉 Ista stvar je i sa krompirom, šargarepom i ostalim proizvodima koji su proizvedeni u zemlji. Krompir cene kao da je od zlata, i imaju sto vrsta, slatki, za kuvanje, za pečenje, narandžasti. Ceni se trud i rad i kupuje domaće.

Rød-potet-norsk-potet
Slatki-crveni-krompir

Nisu baš svi ludi za Lidl-om

Apropo priče o ekonomskom patriotizmu, izdvojila bih primer Lidl-a. Ušavši na norveško tržište zadovoljili su stroge standarde i uslove, ali to nije bilo dovoljno da o(p)stanu. Naime, naišli su na ignorisanje od strane Norvežana koji su ih posmatrali pre svega kao strani lanac, i kao takav nije bio prihvatljiv za najveći deo stanovništva. Poslovali su od 2004. do 2008. godine i ostvarili su tržišno učešće od samo 2,1%. Oduševila me je ovo saznanje ali u isto vreme sam tužna kad vidim sa kakvim ushićenjem se kod nas najavljuje i dočekuje ovaj lanac (Nemam ništa protiv konkretnog lanca, nego protiv sistema).

Javna poreska prijava

Skandinavska tradicija je „janteloven“ što grubo interpretirano znači da su svi jednaki, nema posebnog isticanja. To je i razlog odluke u Norveškoj koja nalaže da su poreske prijave celokupne populacije lako dostupne proveri i javne. Iako ovo može izgledati malo čudno građanima koji potiču iz zemalja sa drugim društvenim uređenjem, to je prilično prihvatljivo u Norveškoj.

Porezi kao način života

Porez na dohodak za većinu iznosi oko 35% (inače primenjuje se progresivna poreska stopa, pa tako što više zarađujete više ćete biti i oporezovani), PDV je 25% osim za hranu i piće gde je 15%, i usluge javnog prevoza i smeštaja gde je 10%. Takođe plaća se uvećan porez na TV, gorivo, plastične boce, porez na šećer i još štošta. Ali ne brinite, dokle god imate posao u zemlji, vi ćete lepo živeti bez obzira na to kolika je poreska stopa.

Nije baš sve skupo

Ako pogledamo sa pozitivne strane, i nije baš sve skupo. Kao prvo, socijalni sistem Norvežana je jedan od najboljih i uključuje besplatno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Obrazovanje je besplatno i za strane studente. A što se tiče zdravstva, platićete npr. neki osnovni pregled kod oftalmologa ili ginekologa, ali zato nećete neku veću hiruršku intervenciju. Konkretno ako ste nezaposleni i nalazite se na NAV-u (nešto kao naš Biro za nezaposlene) ukoliko se razbolite ili idete na neki pregled, troškove u visini do 400 kruna snosite sami, preko tog iznosa troškove snosi NAV.

Jeftine avio karte za ceo svet

Ako živite u Norveškoj imate mnogo mogućnost da jeftino putujete širom sveta. Prisutne su neke od svetskih low cost kompanija. Avionske karte za neke destinacije možete dobiti skoro pa džabe, potrebno je samo rezervisati povratnu kartu za manje od 10 ili 20 evra. Upoznala sam jednu devojku koja je išla za vikend u Poljsku samo da bi se ošišala. To joj je bilo isplativije nego šišanje i farbanje kose u Oslu. Šišanje i farbanje za dame u Oslu može da vas košta od 500 do 2000 kruna za dugu kosu, dok je povratna karta do Šćećina u Poljskoj iznosila nepunih 100 kruna (dok je Ryanair leteo sa Rygge-a). Ko voli avanturu i putovanja, zaista se isplati odleteti, probati neku novu hranu, doživeti nešto novo i vratiti se kući sa novom frizurom. Druga poznanica je za svoj rođendan, umesto da izvede drugarice u Oslo u neki od preskupih restorana, rezervisala let do Španije i odvela ih na par dana, za cenu malo veću od cene večere u Oslu.

Norwegian-Norge
Norwegian

Ekološki veoma osvešćena zemlja

98 do 99% struje u Norveškoj potiče iz hidroelektrana, što je mnogo više nego bilo gde drugde u svetu. Takođe imaju veliki potencijal za rast upotrebe energije dobijene iz vetroparkova. Cilj im je smanjenje upotrebe hidro na konto povećanja energije dobijene iz vetrenjača. Inače hidrocentrale u Norveškoj nisu velike, možete ih videti na malim planinskim rekama, u dosta mesta.

Upotreba polovne robe i stvari

Ljudi u Norveškoj dosta pažnje i vremena troše na uređenje svojih domova, a mnogi od njih preuređuju svoje kuće, kuhinje, bašte, terase svake sezone ili bar jednom u par godina. Oni su potpuno zaljubljeni u retro stil, sveće, slike itd. Ta njihova konstantna potreba za preuređivanjem lako navodi na zaključak da oni troše previše para na to, ali to nije tačno. Oni se ne stide i sa radošću posećuju tzv. „Second Hand“ prodavnice, gde nabavljaju svoje željene komade kako nameštaja tako i odeće. Postoji čitav mehanizam, naime ljudi kojima ne trebaju stvari, kada bi ih odlagali na predviđene deponije morali bi da plate određeni iznos za to, pa im je često isplativije da ga poklone u neki od lanaca prodavnica polovne robe. Npr. u svim većim naseljima pored marketa postoje kontejneri „Fretex“ lanca u koje možete da ubacite garderobu koju ste nosili kratko vreme ili jednostavno ako imate previše stvari.

Fretex-kontejner-za-odlaganje-robe
Fretex-kontejner-za-odlaganje-robe

Imala sam priliku da posetim Fretex prodavnice u Oslu i Askeru, i moram da kažem da ako neko ne zna gde je, nikada po stilu uređenja i samim stvarima u prodavnici ne bi mogao da primeti da se nalazi u prodavnici korišćene robe.

foto@fretex
foto@fretex

I Norvežani emigriraju

Dok istočni blok sa manje ili više uspeha pokušava da se ogreje o norveško sunce i dok preovladava mišljenje da baš svi žele u Norvešku, postavlja se pitanje a gde to žele Norvežani da emigriraju? Nisu oni klasični ekonomski emigranti, oni se više sele iz nekih drugih pobuda, pa tako idu masovno u Španiju i na Maltu zbog sunca, studiraju u Velikoj Britaniji, dok inženjeri sreću sve češće traže u Danskoj. Pre otkrića nafte Norvežani su masovno emigrirali (tada iz ekonomskog razloga) u Ameriku. Brojke govore da je broj Norvežana i njihovih potomaka u Americi možda i veći nego što Norveška trenutno broji stanovnika.

M.M.

Nastaviće se…

Advertisements

16 thoughts on “Pogled na Norvešku iz malo drugačijeg ugla

  1. Sada, baš i nie tako.

    Cene stanova su visoke.
    Posao sa naftom od pre par godina gde je bila čak 110 $/barelu sada nije ni na pola vrednosti , zapravo je 50$/barel.

    Njihove visoke cene bile su bazirane na visokoj kupovnoj moći koju su diktirala ova industrija.

    Sada u Stavangeru , slabo ko kupuje stanove. Inženjeri i ostali se slabo zapošljavaju. Firme odlaze. Prodaja je sve slabija i više se kupuje ono što je jeftinije nego ono što je norveško.

    Ovaj talas se lagano pomera i na ostali deo Norveške.

    Privreda:
    -Brodogradnja
    -Ribarstvo
    -Naftna industrija

    sve ostalo je sitno i nije poželjno jer ne donosi toliki profit kao ove tri grane da bi izdržavale običnog čoveka. Sada kada je nafta pala do 25$ pa se popela na 50$, pala je prodaja i poručivanje brodova, nejede se skupa riba, … a i ne idu više ko i ranije na ručkove, putovanja na drugi kraj sveta,…, kako je država prošle godine otpočela da koristi deo fonda koji je bio netaknut desetinama godina a punjen naftom taksom, narod vidi da već idu naniže.

    Hrana koja je skuplja, pitanje je do kada, jer je podosta subvencionisana.
    Frizeri zbog odlaska skupo plaćenih menadžera, više ne šišaju u istom koliličini ni prodavce nekretnina, ni direktore građevinskih firmi, ni prodavce skupih automobila, ni …. jer i njima ide loše zbog pada standarda naftnih kompanija.

    Zato ne zalećite se.

    Sada tamo mogu dobro da žive dokle god ima para u rezervama ili ako ste medicinsko osoblje koje zbog baby buma 50-tih ima više starijih ljudi pa imaju dosta staračkih domova.

    Tj je zapravo kao i kod nas privreda propala ali bolnice i dalje rade.

    Свиђа ми се

    1. Gorane, cenim Vaše mišljenje. Moje se malo razlikuje. Slažem se da se osete tragovi krize, ali ne u tolikoj meri kao što ste opisali. Ne bih se složila da je tako kritično stanje gore.

      Nije tačno da je država sad po prvi put koristila sredstva iz fonda, to je samo tako pretenciozno interpretirano u našim medijima. Država koristi tačno određen procenat svake godine, a prošle je on bio neznatno viši u odnosu na prethodne. Takođe kada se gleda u apsolutnom iznosu, cifra je mnogo veća nego pre npr. deset godina, ali moramo uzeti u obzir i uticaj infacije, indeks cena i mnoge druge faktore.

      Za kraj nikako, ali baš nikako ne bih poredila naše ekonomije.

      Lep pozdrav. 🙂

      Liked by 1 person

  2. Skoro pa da se slažem sa svim stavkama. Inace jako lep članak.
    Jedino što bi trebalo svakako napomenuti a veoma retko se spominje kod nas jeste Barnevernet i 2500 oduzete dece svake godine. Meni se ljudi u Norveskoj ja ko dopadaju, imamo mnogo prijatelja sa kojima smo u kontaktu evo već 3 godine od kako smo se vratili, stil života je super ali Barnevernet je jedan od, ma ustvari najveći razlog zbog kojeg se ne bih vratio.

    Hvala. Pozdrav

    Liked by 1 person

    1. Marko, hvala na komentaru. Iskrena da budem, ja sam sa prekidima boravila u Norveškoj skoro tri godine nekih 20-ak km od Osla, u Vollen-u. Lično, nisam čula za takav slučaj. Još uvek nemam decu, pa se možda i nisam kretala u takvim krugovima… Kako je to veoma osetljiva tema, a nemam lično uvid, zato i nisam pisala
      o tome.

      Свиђа ми се

  3. Nijedan tekst o bilo kojoj zemlji ne može da obuhvati sve boje te zemlje. Ovaj tekst je dosta toga, ipak, obuhvatio. Posebno je interesantno, da „Marija“ (bilo bi ipak dobro da pisac ima i prezime), koja je boravila kratko u Norveškoj uspela da izvuče neke važne linije. Mnogi vide samo ono što im se svidi. Pošto verovatno ne radi u Norveškoj nije shvatila da je poreski sistem progresivan i da ljudi sa višom platom plaćaju više od 35%.
    http://www.smartepenger.no/skatt/653-skatteprosenter-pa-lonnsinntekt
    Progresivan sistem čini da nije isplativo raditi i zarađivati te cifre gde se plaća visok porez. Mnogi Norvežani su to lepo sračunali i našli meru koja ih zadovoljava i ne opterećuje. Upravo zbog toga i te njihove procene koliko im je dosta i koliko hoće da rade, mi stranci i ima šanse da radimo ovde. Norvežani imaju oko 40 000 svojih medicinskih sestara koje ne rade u struci.
    https://www.nsf.no/vis-artikkel/381915/17036/40.000-jobber-med
    Imaju i mnogo svojih lekara koji se obrazuju u inostranstvu i sad čekaju na posao po većim gradovima. Norveški lekari neće da rade u provinciji pa tamo poslove dobijamo mi stranci.

    „Janteloven“ je vrlo nesrećno protumačen u ovom tekstu. On govori o norveškoj izolovanosti, zatvorenosti za sve što je novo i drugačije od njih i nepriznavanju tuđih vrednosti i znanja.
    1. Nemoj da veruješ da si neko.
    2. Nemoj da veruješ da si ravan nama.
    3. Nemoj da mislisš da si pametniji od nas…..

    Šveđani i Danci nazivaju Norvešku poslednjom komunističkom zemljom u Evropi. Tržište diktira država pa je daleko od slobodnog kako stoji u tekstu. Tržište štiti norveške interese i Srbija bi imala mnogo da uči od Norveške. Srbi bi generalno mogli mnogo da nauče od Norvežana, pre svega da ne kukaju na svoju državu. Nijedan Norvežanin neće da u nekim stranim anketama kaže da mu nešto fali, a fali im jako mnogo kad se dublje zagrebe i kad se ovde živi i radi, a ne boravi duže ili kraće turistički. U tekstu nije pomenuta ogromna birokratizacija Norveške. Ovde se za sve čeka unedogled i teško se dolazi do osobe na drugoj strani telefonske slušalice.

    Liked by 1 person

    1. Pozdrav Marija i hvala na iscrpnom komentaru.

      Da krenem redom, moje ime je Marija Milanov i po zanimanju sam master ekonomije. Imala sam, da kažem sreću i čast da boravim sa prekidima skoro tri godine u Norveškoj. U jednom periodu sam pronašla posao u računovodstvenom birou i išla sam na obuku 3 meseca. Aplicirala sam za radnu dozvolu, ali je nažalost nisam dobila. Nakon toga sam u Srbiji osnovala firmu i nastavila narednh nekoliko meseci da radim za tu firmu iz Osla.

      Ovaj blog je moj pokušaj da spasim od zaborava lepe momente koje sam doživela, kao i zanimljive informacije do kojih sam došla boraveći tamo i učeći jezik.

      Što se tiče poreskog sistema, itekako sam upoznata, ali prosto moja želja nije bila da pišem stručni članak iz ekonomije, nego da se ”dotaknem” nekih meni zanimljivih stvari. Te stoga i to grubo pominjanje poreza, pošto je to porez za većinu stanovnika. Ali dali ste mi dobru ideju, dopuniću tekst ukratko sa informacijama o progresivnom oporezivanju. 🙂

      Inače, slažem se sa Vama u potpunosti!

      Aplicirajući za radnu dozvolu itekako sam osetila ”čari” njihove admnistracije. Gotovo da nigde nema ”živog čoveka” i kao što ste rekli na sve se čeka, danima, nedeljama… ali ono sto je utešno, jeste da se ipak zna neki red, zna se gde se šta čeka, i na kraju krajeva, to sto se čeka i dočeka se. Moj muž je rođen u Norveškoj, tako da sam upoznata sa ostalim delovima administracije. Od čekanja na obični politiattest-a pa do rešavanja nekih složenijih pitanja.

      Inače Vi mi delujete veoma razumno i dobronamerno. Ono što me pomalo rastužuje je količina negativnih komentara, ne na moj tekst, nego generalno na sistem u Norveškoj. Ne kažem da je savršen, niti zahtevam izjašnjavanje gde je bolje, ali neki ljudi donose zaključke na osnovu novinskih naslova i bez ikakvih konkretnih činjenica.

      Još jednom veliko hvala i svako dobro Vam želim!

      Liked by 1 person

  4. Pozdrav,

    Cudim se da niste dobili radnu dozvolu kad ste vec radili u struci i imali posao ,trebalo bi da je povezano struka i posao zbog radne dozvole a kod vas je to bilo.
    Inace dobro da ste pronasli i imali posao jer moja zena ima dva fakulteta i trazi posao zadnjih sest meseci i nista.

    Ima zavrsen ekonomski fakultet(lider za banku i financije) i inzinjer menadzmenta master,oba drzavna fakulteta u Novom Sadu priznata ovde od NOKUT-a.

    Ovde je 3g ja 18g, ima boravak i radnu dozvolu.Radila je u financijama i racunovodstvu u Nemackoj,Srbiji i Hrvatskoj ,a ovde je u zadnjih 6 meseci bila na najmanje 15 intervjua za posao i svaki put se oduseve na razgovoru s njom kad vide koliko skole i iskustva ima a mlada 33g.
    Medjutim ne dobija posao zato sto nema iskustvo u Norveskoj tj. nigde nije radila u Norveskoj tako joj kazu posle intervjua.

    E sad ako nije tajna i ako hocete da kazete kako ste uspeli da dobijete ta 3 meseca obuke a posle i posao u racunovodstvu.Hvala

    Srdacan pozdrav
    Goran

    Свиђа ми се

    1. Gorane, podelicu sa Vama moje iskustvo.
      Na oglase sam se javljala samo u pocetku moje potrage i shvatila sam da nemam nikakve sanse. Poslala sam preko 1000 mail-ova i to pretezno åpen søknad-a. U sali umem da kazem da na poslatih 500 mail-ova dodje 5 konkretnih poziva za razgovor.
      I tako se desio taj jedan, da kazem odlucujuci. Prvo preko skype-a, a posle i uzivo. To je bio mali biro u Oslu, sa trudnom radnicom i bas u tom momentu im je trebao neko.

      Krenula sam na obuku… podnela papire u UDI i bila ubedjena da cu 100% dobiti radnu dozvolu… cak sam tad ostala i duze od 3 meseca u Norveskoj (posto dok cekamo na odgovor imamo pravo na to) ali stigao je nazalost negativan odgovor. Plata je bila sporna, posto je bila niza od propisane zakonom. Sad je taj iznos (na UDI-ju) 412 600 kruna godisnje za master, a tad je bio neznatno nizi. Meni su poslodavci u ugovoru naveli nizi iznos od tog propisanog + procenat od fakturisanja (prakticno, moja plata je mogla biti i visa od tog iznosa, ali u policiji to nisu uvazili). Raskorak je nastao u tome sto pozicija regnskapsmedarbeider u sustini i ne zahteva master obrazovanje, ali zbog moje nostrifikovane diplome poslodavac ne sme manje da me plati.

      Ako imate jos neko pitanje, tu sam. Pozdrav i svako dobro Vam zelim!

      Свиђа ми се

      1. Hvala na brzom odgovoru.Nista to bi bilo otprilike to,Zanimalo me najvise ta obuka na koju ste isli jer slican problem ima moja zena.Kao sto sam vec pisao ima veliko iskustvo ali ne iz Norveske i zbog toga ne moze nikako da se zaposli.Drugo toliko je doslo radnika iz novih clanica EU-a da su prosto „okupirali“ Norvesku ,najvise Poljaka i iz Baltickih zemalja.

        U pocetku su se vecinom bili bazirali na gradjevinu a sad ih ima u svim mogucim bransama ,od gradjevine do doktora.Na svaki posao bilo da je NKV ,VKV ili VSS ide od 100-200 molbi,jako je tesko danas naci posao.

        Pozdrav i sve najbolje.

        Свиђа ми се

  5. Norveška je seljačka rođačka zemlja. Za traženje posla naj bitnija je preporuka od nekog norvežanina. Što se ostalog tiče Norveška je balon koji će da pukne a onda će jesti sardine i seliti se u SAD kao i pre. Naftna industrija je u kolapsu i nema naznaka da će se oporaviti. Ne zaposlenost se povećava solidnom brzinom, A ono što će Norvešku dokrajčiti je pucanje naduvanog balona sa cenama nekretnina. Nije realno da garsonjera u Oslomistanu košta 500 000 eura niti je realno da drveni kućerak u nekoj vukojebini košta 5-7 miliona kruna. Norvežani lickaju kuće i stanove ne iz fetiša nego zbog dizanja cene nekretnine. Njihov kapital su njihove kuće,sve ostalo su rate kredita. Kada pukne taj balon hraniće se ponovo pecanjem. Na stranu što će ih ubrezani isterati iz gradova u ona njihova brda.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s